Šumski požari

Šumski požari su požari na otvorenom koji se brzo šire i zahvataju šumske predele i drugu vegetaciju-žbunje, nisko rastinje, travu u blizini poljoprivrednih površina, nenaseljena i teško pristupačna područja.

Posebni vremenski uslovi-visoke temperature, jak vetar i suvo vreme utiču na nastajanje i širenje požara.

Kako nastaju šumski požari?

• Šumske požare uglavnom izaziva čovek (namerno ili iz nehata i neznanja), dok je manji broj požara uzrokovan prirodnim pojavama kao što je na primer udar groma.
• Požari se najčešće dešavaju tokom letnjih meseci (jul-septembar), što je delom posledica globalnog zagrevanja usled koga su leta sve vrelija i suvlja nego ranije, vetrovi su sve snažniji a ustaljenost kišnih perioda poremećena, ali pre svega kao posledica ljudskog nemara i nepažnje.
• Nenamernim paljenjem (neodgovorno ponašanje na izletištima i bacanje zapaljivih materija).
• Podmetanjem – kada čovek namerno izazove požar.
• Loženje vatre, spaljivanje strnih useva i spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka.
• Loženje vatre na otvorenom je izričito zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara i kažanjava se novčanom kaznom.

Gašenje šumskih požara

• Gašenje šumskih požara zahteva veliko angažovanje ljudi i sredstava. Za razliku od ranijih perioda, danas su vatrogasno-spasilačke ekipe mnogo mobilnije i tehnički bolje opremljene, tako da mogu brzo dospeti na mesto gde je požar počeo da se razbuktava. U tom smislu revolucionaran je doprinos napretka avijacije jer je gašenje šumskih požara iz vazduha specijalizovanim avionima i helikopterima znatno unapredilo efikasnost u borbi protiv širenja vatre u prirodi.
• Veliku ulogu u gašenju šumskih požara u Srbiji imaju profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova.
• Posledice šumskih požara se osećaju dugi niz godina, one su mnogobrojne, uključujući negativan uticaj na biodiverzitet, nestajanje retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Takođe, utiču na klimu i mikroklimu, remete hidrološki režim, smanjuju se zalihe vode, a na strmijim, opožarenim mestima, može doći i do klizišta.
• Šumski požari izazivaju velike materijalne štete, što se direktno odražava na poslovanje privrede i ekonomiju uopšte (smanjeni prihodi od šumarstva, drvne industrije, poljoprivrede, turizma i dr.).