Poplave

BEZ OBZIRA NA TO DA LI ŽIVITE U OBLASTI SA NISKIM RIZIKOM OD POPLAVA, ZAPAMTITE DA SE ONE MOGU DESITI SVUDA, IZNENADA I BEZ NAJAVE!

Poplave su jako česte i nepredvidive prirodne katastrofe koje predstavljaju privremenu pokrivenost vodom zemljišta koje obično nije pokriveno vodom. Poplave spoljnim vodama su poplave nastale izlivanjem voda iz korita vodotoka, a poplave unutrašnjim vodama su poplave od suvišnih atmosferskih i podzemnih voda. Čak i veoma mali potoci, rečice, kanali za odvod ili kišni kanali koji se čine bezopasnim mogu izazvati poplave. 40% svih prirodnih nepogoda su poplave.

Kako nastaju poplave?

Do poplava najčešće dolazi zbog jakih padavina i naglog otapanja snega i leda. Do plavljenja dolazi izlivanjem reka, kanala i jezera, kao i kada nivo vode u rekama poraste toliko da dolazi do pojave podzemnih voda. Do poplave može doći i usled pucanja i prelivanja brane zbog prevelikog dotoka vode, a takođe je mogu izazvati i veliki talasi (cunami) prouzrokovani zemljotresom.

Poplave u ravničarskim krajevima se razvijaju polako, po nekoliko dana, za razliku od bujičnih poplave koje se javljaju na brdskim vodotokovima i razvijaju se brzo, nekad i bez vidljivih znakova. Ovakve poplave formiraju opasan i destruktivan plavni talas, koji sa sobom nosi mulj, kamenje, granje i otpad. Bujične poplave spadaju u najopasniji vid poplava.

Ponekad, poplave mogu biti velikih razmera, ukoliko pogađaju čitave slivove reka i ugrožavaju veći broj opština, i mogu predstavljati veliku opasnost za ljude, materijalna dobra, životnu sredinu i kulturno-istorijsko nasleđe.